Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Протеазоми су протеински комплекси присутни код свих еукариота и археја, и код неких бактерија. Код еукариота, они се налазе у једру и цитоплазми. Главна функција протеазома је разградња непотребних или оштећених протеина путем протеолизе, хемијске реакције којом се разлажу пептидне везе. Ензими који изводе ову реакције се зову протеазе. Протеазоми су део великог механизма којим ћелије регулишу концентрацију појединих протеина и разграђују неправилно савијене протеине. Процес деградације производи пептиде са око седам до осам аминокиселина, који се затим даље разрађују у аминокиселине и користе у синтези нових протеина. Протеини се обележавају за деградацију малим протеином званим убиквитин. Реакција обележавања је катализована ензимима убиквитинским лигазама. Везивање једног убиквитина на протеин је сигнал другим лигазама да вежу додатне молекуле убиквитина. Резултат је полиубиквитински ланац за који се везује протеазом, чиме се омогућава деградација циљног протеина.

Пут протеазомске разградње је важан за многе ћелијске процесе, укључујући ћелијски циклус, регулацију експресије гена и респонсе на оксидативни стрес. Важност протеолитичке разградње унутар ћелија и улоге убиквитина у протеолитичким путевима била је наглашена додељивањем Нобелове награде за хемију 2004. године Арону Чихановеру, Авраму Хершку и Ирвину Роузу.

Цео чланак 378 сјајних чланака

Добар чланак

Милан Тепић

Милан Тепић (Комленац код Босанске Дубице, 26. јануар 1957 — Бјеловар, 29. септембар 1991) био је мајор Југословенске народне армије и народни херој Југославије.

Потицао је из Поткозарја, области која је у току Другог светског рата тешко страдала од усташког терора. Основну школу и гимназију је завршио у родном селу и Босанској Дубици, а 1975. године је уписао Војнотехничку академију у Загребу. Након завршетка академије, 1980. године је добио чин поручника и прву службу у гарнизону у Славонској Пожеги. Године 1986. је премештен у гарнизон у Вараждин, где се налазила механизована бригада. Као вредан и одговоран официр ванредно је 22. децембра 1990. године унапређен у чин мајора.

Током 29. септембра 1991. у Бјеловару га је затекао напад на бјеловарски гарнизон од стране припадника Збора народне гарде. Видевши да се налази у тешкој ситуацији, а не желећи да складиште муниције преда хрватским сепаратистима, Тепић је одлучио да већ раније минирано складиште дигне у ваздух, што је и учинио око 10:40 часова истог дана. Јака експлозија која је потресла цели Бјеловар, усмртила је и десетак припадника „зенги”. Непосредно пре Тепића, погинуо је војник ЈНА Стојадин Мирковић, који је одбио мајорово наређење да напусти складиште и наставио да из војног транспортера дејствује по непријатељу. За јуначки подвиг Председништво СФРЈ га је 19. новембра 1991. године одликовало Орденом народног хероја, што га чини последњим народним херојем Југославије.

Цео чланак 470 добрих чланака

Изабрани списак

Александар Митровић је српски фудбалер који је за репрезентацију Србије од 2013. године постигао 62 гола на 100 одиграних утакмица и по томе је на 1. месту листе најбољих стрелаца репрезентације. Јуниорску каријеру започео је 2011. године у мечевима Квалификација за Европско првенство 2012. на којима је постигао 4 гола, а проглашен је најбољим играчем првенства на којем је Србија освојила златну медаљу. За репрезентацију до 21 године наступао је у квалификацијама за ЕП 2015. где је био најбољи стрелац заједно са Мичијем Батшуајијем и Андреом Белотијем са 4 гола.

Митровић је за сениорску репрезентацију дебитовао 7. јуна 2013. године против Белгије када је био члан Партизана. У Квалификацијама за Светско првенство 2018. постигао је 6 голова, док је у Лиги нација 2018/19. са истим бројем погодака био најбољи стрелац такмичења. На Светском првенству 2018. постигао је једини гол на утакмици против Швајцарске. У Квалификацијама за Светско првенство 2022. је на прве две утакмице постигао три гола чиме је постао најбољи стрелац репрезентације свих времена.

Цео чланак 179 изабраних спискова

Вести

27. септембар — Александар Вучић (на слици) поднео је оставку на место председника Републике Србије, како би се кандидовао на парламентарним изборима 25. октобра. Ана Брнабић је постала вршитељка дужности председника до избора новог председника Србије.
16. септембар — Специјализована већа у Хагу првостепеном пресудом осудила су Хашима Тачија на 25 година затвора због ратних злочина на Косову и Метохији.
14. септембар — Премијери Велса, Северне Ирске и Шкотске су потписали меморандум о разумевању, у циљу независности Велса и Шкотске, као и поновном уједињењу Северне Ирске са Ирском.
13. септембар — Александар Зверев и Јелена Рибакина су победници Отвореног првенства САД у тенису у појединачној конкуренцији.
13. септембар — На Пештеру је одржана војна вежба Победник 2026. Војска Србије први пут je приказала дејство ратних робота, као и дејство нових вишецевних ракетних система Вампир и Пулс.
9. септембар — Ванредни парламентарни избори у Србији расписани су за 25. октобар 2026.
7. септембар — Генерал Ратко Младић сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду.

Остале вести

На данашњи дан

1399 — Краљ Ричард II постао је први енглески монарх који је абдицирао.
1911 — Италија је објавила рат Турској и упала у либијску провинцију Триполитанију.
1918 — Бугарска је након пораза на Солунском фронту у Првом светском рату потписала примирје са Савезницима („Солунско примирје”).
1923 — Мандат за Палестину је ступио на снагу, чиме су званично створени геополитички ентитет под британском управом и Трансјорданија као засебни емират под краљем Абдулахом I.
1940 — Румунија је у Другом светском рату иступила из Балканског пакта који је 9. фебруара 1934. у Атини закључила с Југославијом, Турском и Грчком.
1958 — Емитован је први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани.
1991 — Награђивани Дизнијев анимирани филм Лепотица и звер премијерно је приказан недовршен на Филмском фестивалу у Њујорку.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

… да човек у просеку изговори око 31.500 речи дневно?
… да се McDonald's-и у Индији не служе хамбургере, због хиндуистичког веровања да је крава света животиња? Уместо хамбургера, служи се „махараџа мек”, сендвич с јагњетином.
… да је британска краљица Викторија (на слици), како би онемогућила шпијунирање својих писама и краљевских аката, користила за упијање мастила посебну црну хартију?
… да сваки човек дневно направи око 2,5 килограма отпада?
… да је Марсељ најстарији град у Француској? Основали су га Грци око 600. године пре н. е. као град Масалија.
… да се Филипини састоје од 7.641 острва?
… да је прва употреба псовке „ф*к“ на филму била у остварењу М*А*S*H из 1970. године?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Победник на Београдској тврђави, један од најпознатијих симбола Београда. Скулптура Ивана Мештровића, постављена 1928. године, фотографисана је у оквиру пројекта Вики воли споменике Србије 2025.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,4 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 709.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 625.374 корисника отворила налог, а од тога је 1.627 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти